Gledam kroz prozor u felnu. Felnu od auta. Hej! FELNA!
U Bosnu nisam otisla, jer mi je, je l' te, istekao pasos. Spakovala sam kofere (pink), sve sam spremila i kada sam trebala da krenem, ajd' ja da pogledam pasos, ne znam zasto. Gle, istekao mi je pre 13 dana! Odlicno! Tako da, plan da odem u Bosnu mi je propao. Treba da idem da produzim pasos, pa da konacno odem tamo. Kakav sam baksuz, ko zna sta ce da se desi sledeci put kad budem planirala da odem u Bosnu. Nasla sam decka, nedelju dana sam u vezi sa njim. Bolesno je ljubomoran, kao i ja. To mi savrseno odgovara. Na kraju cemo da se pokoljemo medjusobno. Salim se. Mada... ovaj...nije ni to iskljuceno. Lepo mi je sa njim, uglavnom. Ima obicaj da se iznervira pa da se izdere na mene, a meni to smeta. Sa Mirzom se cujem jos uvek. Svaki dan. Jedva cekam da se vidimo ponovo. Kada bi za Mirzu saznao moj decko, ne bih ni da pomisljam sta bi se desilo. Inace, moj decko najvise mrzi laz i prevaru. U sustini, ne varam ga ja, ne lazem ga. Samo mudro cutim. Zar ne?
Нема коментара:
Постави коментар